Ali, znači svaki put. Ama baš, svaki. Ko koga tu folira? Postaje mi blog kao Twitter feed. Što više reći u što manje slova. No barem sam tu. Da, to sam stvarno ja.

*Ne znam kad je pocelo emitovanje Twin Peaks u ondasnjoj Jugi, ali nisam mogla imati vise od 11 godina, jer me je sa 12 rat zatekao.
Znaci bilo je to 90' ili 91'
Od djetinjstva mi je ostala scena s noktima i papiricem ispod noktiju, ko je gledao zna o cemu pricam.
I tako ove godine se vrati Lynch i njegov fenomenalni univerzum. A ja sam u jednom cugu pregledala sve cetiri dostupne epizode. Pravila sam pauze u epizodama samo da se ne bi prebrzo zavrsilo.
Nemam ja sta o tome puno pricati jer ja znam da ce me svaka nova epizoda iznova ostaviti bez teksta. Lynch fans would know.

*Ne mogu objasniti ovaj osjecaj koji me obuzeo, nesto k'o hoce iz mene da iskoci. Kao neka nova ja, sta li vec.
Nisam se odavno zaljubila. To je to.

Legion

Gotham

Stranger Things

The OA

Santa Clarita Diet

Bates Motel

Sense8

Sherlock

Glitch

Easy

Broadchurch

The Returned

The Killing

Daredevil

Jesica Jones

Luke Cage

The Fall

Rectify

Imam nekih milion ideja prije nego sto se ulogujem na blogger. Cim otvorim tekst editor ja to sve lijepo zaboravim i razmisljam o cemu da pisem. Procitah fun fact da oni koji zaboravljaju brzo imaju visok iq, pa jbt ja sam genije.
Hajd' pisacu sta mi prvo padne na pamet.

Danas sam u Oslu, dosla s poslom. Dobro nekom je s poslom nekom je pleasure. Moja kopija je dosla da gleda The Weeknd, public transport u Norveskoj (ako si malo van Osla) je katastrofa, KATASTROFA, sto bi napisao Trump.
Znaci sjedi u auto, pokupi kopijine prijatelje i zapucaj za Oslo. Nije meni tesko do Osla, vec mi je smrt voziti po gradu kojeg ne poznajem, lijevo, desno, tramvaj, taksi, bus, semafor, kruzni tok itd., mi daje blazi slom zivaca. Ali eto ima se google maps pa je proslo bezbolno.
Malac ode na svoj kraj a ja sjela u coffee shop i eto tipkam.
Poslala sam poruku jednoj skolskoj sto zivi ovdje da se nadjemo, ali obzirom da je vec tri puta odbila, cisto sumnjam da ce i ovaj put doci. Gora sam ja sto zovem, je l'?
Ne, stvarno mi idu na zivce osobe koje ne mogu naci pola sata za nekog s kim si se intenzivno druzila jedan period. I onda odjednom nesto se usuti, kontam da sam nesto rekla ili uradila sto nisam trebala, ali mi ne moze pasti na pamet bilo sta.
A eto ja sam uporna, jer ako zaista postoji neki razlog zasto nece neko sa mnom da se druzi ili prica, pa jebo ga, reci, kazi. Moze se sve rascistiti i onda ako stvarno nema izbora svako na svoju stranu i mirna Bosna.

Nije meni dosadno samoj, ama nikada, nadjem ja nesto da radim i uzivam sama sa sobom. Cudno mi je kad mi kazu da ne mogu biti sami, da polude od samoce. Pa nisi sam, imas sebe, imas mnostvo stvari da radis, nadji si hobi, nadji nesto. Jebo ga, voli sebe. (Oprostite mi psovke, to je zdravo).

I eto tako ja sjedim u sred Osla i posmatram goste u kafeu, mozda pretjerujem, ali prije da kazem istinu, unutar je 98% stranaca, najvise je iz Afrike. Nisam ja ba rasista, meni to zanimljiv pojam. Jer svaki dan se na fejsbuku nadju oni koji diskutuju kako je Oslo skoro pa sharia-grad.
A ja evo svaki put kad dodjem nigdje nisam imala problema, jos svaki put idem u dio grada gdje su stranic, jer tamo naravno imaju trgovine u kojima se moe kupiti sve sto u obicnoj trgovini ne moze.
Od cevapa do Kras proizvoda :)
Anyway, neki se strah uvukao u ove ljude, boje se da ce Norveska postati islamska drzava. A ja se svaki put valjam od smijeha.
Nekad se raspravljam jer jednostavno ne mogu da sutim na svakojake gluposti. Kad mi neko kaze da nesto nije tacno ja cu prevrnuti svijet da dokazem da sam upravu, ako znam da sam.
Ali kad mi opet neko kaze da to nije tacno i ako je crno na bijelo, pa onda nema druge, malj u glavu. Salim se, pacifista sam.

Ništa mi mrže od frtalja šampona, bodyshowera, balzama i tako tih kupki u kupatilu. Ni ostaviti, ni baciti. Skupljam za kasnije a vazda nađem neki bolji, nešto da bolje miriše ili je zdravo za kožu. Et' na zapadu ništa novo.