Imam nekih milion ideja prije nego sto se ulogujem na blogger. Cim otvorim tekst editor ja to sve lijepo zaboravim i razmisljam o cemu da pisem. Procitah fun fact da oni koji zaboravljaju brzo imaju visok iq, pa jbt ja sam genije.
Hajd' pisacu sta mi prvo padne na pamet.
Danas sam u Oslu, dosla s poslom. Dobro nekom je s poslom nekom je pleasure. Moja kopija je dosla da gleda The Weeknd, public transport u Norveskoj (ako si malo van Osla) je katastrofa, KATASTROFA, sto bi napisao Trump.
Znaci sjedi u auto, pokupi kopijine prijatelje i zapucaj za Oslo. Nije meni tesko do Osla, vec mi je smrt voziti po gradu kojeg ne poznajem, lijevo, desno, tramvaj, taksi, bus, semafor, kruzni tok itd., mi daje blazi slom zivaca. Ali eto ima se google maps pa je proslo bezbolno.
Malac ode na svoj kraj a ja sjela u coffee shop i eto tipkam.
Poslala sam poruku jednoj skolskoj sto zivi ovdje da se nadjemo, ali obzirom da je vec tri puta odbila, cisto sumnjam da ce i ovaj put doci. Gora sam ja sto zovem, je l'?
Ne, stvarno mi idu na zivce osobe koje ne mogu naci pola sata za nekog s kim si se intenzivno druzila jedan period. I onda odjednom nesto se usuti, kontam da sam nesto rekla ili uradila sto nisam trebala, ali mi ne moze pasti na pamet bilo sta.
A eto ja sam uporna, jer ako zaista postoji neki razlog zasto nece neko sa mnom da se druzi ili prica, pa jebo ga, reci, kazi. Moze se sve rascistiti i onda ako stvarno nema izbora svako na svoju stranu i mirna Bosna.
Nije meni dosadno samoj, ama nikada, nadjem ja nesto da radim i uzivam sama sa sobom. Cudno mi je kad mi kazu da ne mogu biti sami, da polude od samoce. Pa nisi sam, imas sebe, imas mnostvo stvari da radis, nadji si hobi, nadji nesto. Jebo ga, voli sebe. (Oprostite mi psovke, to je zdravo).
I eto tako ja sjedim u sred Osla i posmatram goste u kafeu, mozda pretjerujem, ali prije da kazem istinu, unutar je 98% stranaca, najvise je iz Afrike. Nisam ja ba rasista, meni to zanimljiv pojam. Jer svaki dan se na fejsbuku nadju oni koji diskutuju kako je Oslo skoro pa sharia-grad.
A ja evo svaki put kad dodjem nigdje nisam imala problema, jos svaki put idem u dio grada gdje su stranic, jer tamo naravno imaju trgovine u kojima se moe kupiti sve sto u obicnoj trgovini ne moze.
Od cevapa do Kras proizvoda :)
Anyway, neki se strah uvukao u ove ljude, boje se da ce Norveska postati islamska drzava. A ja se svaki put valjam od smijeha.
Nekad se raspravljam jer jednostavno ne mogu da sutim na svakojake gluposti. Kad mi neko kaze da nesto nije tacno ja cu prevrnuti svijet da dokazem da sam upravu, ako znam da sam.
Ali kad mi opet neko kaze da to nije tacno i ako je crno na bijelo, pa onda nema druge, malj u glavu. Salim se, pacifista sam.
